.:IZVEŠTAJ SA OKRUGLOG STOLA
Asocijacije Zajednička Akcija ZA Istinu i pomirenje (ZAIP)
Aktivnosti od značaja za žrtve rata u Srbiji i njihov doprinos pomirenju:.

Beograd 11.06.2009.godine

Dana 11.06.2009. godine održan je okrugli sto Aktivnosti od značaja za žrtve rata u Srbiji i njihov doprinos pomirenju u prostorijama fondacije Friedrich Ebert u Beogradu. Okruglom stolu prisustvovali su:

Vesna Nikolić Ristanović, direktorka VDS i profesorka na fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Jasmina Nikolić, koordinatorka službe VDS info i podrška žrtvama
Ivana Vidaković, IAN (Međunarodna mreža pomoći)
Ana Manojlović, Friedrich Ebert fondacija
Slavica Peković, Služba za pomoć i podršku svedocima i oštećenima veća za ratne zločine okružnog suda u Beogradu
Dragoljub Bogdanović, Udruženje boraca i ratnih vojnih invalida ratova 91’-99’ “Miloš Obilić“ (Novi Sad)
Tatjana Manojlović, novinarka
Slobodan Jevtić, Udruženje boraca i ratnih vojnih invalida ratova 91’-99’ “Miloš Obilić“ (Novi Sad)
Dragan Simić, Udruženje boraca i ratnih vojnih invalida ratova 91’-99’ “Miloš Obilić“ (Novi Sad)
Milan Gaćeša, Udruženje boraca RSK na području Srbije
Drago Kovačević, Srpski demokratski forum
Katarina Pašić, MO civilnih invalida rata (Valjevo)
Janko Radmanović, predsednik Udruženja za prognane i optužene iz 91’ godine “Region“
Mirjana Lukić, Udruženje logoraša 91’
Fanny Grandchamp, VDS intern
Nikola Petrović, VDS

Većina učesnika ujedno su i članovi Asocijacije Zajednička akcija za istinu i pomirenje. Moderatorka okruglog stola bila je Vesna Nikolić-Ristanović.

Na početku sastanka prof. Vesna Nikolić-Ristanović je učesnicima poželela dobrodošlicu i obavestila ih o planu izlaganja i ciljevima okruglog stola. Ona je naglasila da je ideja okruglog stola da saznamo pre svega šta je to što već postoji u našem društvu, a što je značajno za žrtve rata u smislu bilo neke aktivnosti za prava žrtava rata ili u smislu neposrednih usluga. To je u tesnoj vezi i sa dugoročnim širim aktivnostima VDS na istini i pomirenju, odnosno sa aktivnostima Asocijacije ZAIP na razmeni informacija, mogućem pravljenju baze podataka informacija koje su bitne za žrtve rata, jačanju kapaciteta i povezivanju organizacija značajnih za pomirenje u Srbiji i regionu. Ujedno, okruglim stolom počinjemo i sa realizacijom zaključaka seminara koji je u aprilu 2009. održan na Zlatiboru i to u delu koji se odnosi na sledeće:

1. Nastaviti međusobnu komunikacuju organizacija koji čine Asocijaciju i učiniti vidljivim pojedinačne projekte na kojima svaka radi i/ili programe koje mogu biti od pomoći žrtvama kojima svi želimo da pomognemo. Takmičarski duh među organizacijama treba biti zamenjen duhom saradnje.
2. Bitno je biti informisan i koristiti ono što već postoji u društvu, bilo da se odnosi samo na žrtve rata ili šire na žrtve kriminaliteta i kršenja ljudskih prava. U vezi sa time, treba učiniti informacije o pravima i načinima njihovog ostvarivanja vidljivim i dostupnim širokom krugu mogućih korisnika

Vesna Nikolić-Ristanović je istakla da informacije spadaju u ključne potrebe žrtava rata, pa su kao takve i važan elemenat podrške žrtvama rata. A, kako pokazuju iskustva drugih zemalja, podrška žrtvama, tj. svima onima koji su patili i pate zbog rata, i njihovo osnaživanje i uključivanje u društvo, predstavljaju ključne elemente procesa pomirenja. To je nešto bez čega se ne može ići dalje.

Vesna Nikolić-Ristanović je podsetila da Asocijacija ZAIP okuplja, pored VDS, preko 80 članova, iz oko 40 organizacija. Važno je to razjasniti i odnos VDS i Asocijacije s obzirom da se često pravi zbrka oko toga šta je Viktimološko društvo, a šta je Asocijacija. Viktimološko društvo jeste iniciralo formiranje Asocijacije i koordinira rad Asocijacije, a Asocijacija za istinu i pomirenje je znači jedna šira mreža organizacija koje zajednički rade i nastoje da razmenjuju informacije i razvijaju saradnju.

Vesna Nikolić-Ristanović je u daljem izlaganju pokušala da locira mesto ovog okruglog stola u okviru širih aktivnosti VDS i ZAIP. Ovaj okrugli sto je jedan od dva okrugla stola koji će biti organizovani tokom juna i jula. U julu će biti još jedan okrugli sto sa drugim učesnicima. Cilj ovog okruglog stola je da se dobiju informacije o tome šta postoji, a što je bitno za žrtve rata, da vidimo šta je to što nam nedostaje i takođe da možda identifikujemo i da vidimo koji su problemi koje imamo u regionalnoj saradnji, da li postoje neke organizacije sa kojima već sarađujemo ili imamo potrebu za saradnjom, da se identifikuju organizacije sa kojima bi voleli da sarađujemo, a prosto ne znamo kako da uspostavimo saradnju i sl. Za novembar je planirana jedna konferencija, čija tema će biti Mogući putevi ka pomirenju, i u okviru nje je planirana jedna panel diskusija, gde bi učesnici bili predstavnici organizacija žrtava rata iz Srbije i iz drugih delova bivše Jugoslavije i koja bi trebala da dođe do nekih konstrukivnih zaključaka i do uspostavljanja saradnje koja bi bila od interesa i za žrtve rata i za ceo proces pomirenja. Vesna Nikolić-Ristanović je pozvala prisutne da se fokusiraju na ono što je značajno za žrtve neposredno i na iznošenje ideja vezano za regionalnu saradnju i uopšte za teme koji bi mogle biti razmatrane na toj konferenciji. Konkretno, rekla je da bi svako izlaganje trebalo da obuhvati sledeće:

1. Šta postoji u Srbiji, a od značaja je za žrtve: u smislu neporedne pomoći ili u smislu lobiranja za njihova prava?
2. Šta nedostaje?
3. Postojeća saradnja u regionu.
4. Sa kime nema saradnje, a trebalo bi ili bi bilo korisno da postoji?

Jasmina Nikolić je u svom izlaganju predstavila Službu VDS info i podrška žrtvama koja radi u okviru Viktimološkog društva Srbije. Služba VDS info i podrška žrtvama počela je sa radom 2003. godine. Namenjena je žrtvama kriminaliteta, i to kako ženama tako i muškarcima. Žrtvama kriminaliteta pružaju se:
 informacije o njihovim pravima i načinu njihovog realizovanja,
 emocionalna podrška,
 upućivanje na druge službe/organizacije u zavisnosti od konkretnih potreba žrtve i
 podrška na sudu
Usluge se pružaju osobama starijim od 14 godina, dok se pomoć i podrška deci mlađoj od 14 godina pružaju posredno, preko roditelja ili drugih lica, što podrazumeva i podizanje svesti o deci žrtvama, uključujući pružanje informacija o specifičnim reakcijama i procesu oporavka deteta i upućivanje na odgovarajuće službe.
Usluge koje žrtvama kriminaliteta nudi Služba su besplatne. Osnovni principi kojima se u radu rukovodi osoblje Službe su poverenje, poštovanje žrtve, njenih prava, potreba, osećanja i volje, autonomija volje žrtve kao i poverljivost informacija koje žrtve koje nas kontaktiraju daju što su ujedno i principi rada organizacije Evropska pomoć žrtvama.
Služba sarađuje sa drugim NVO, centrima za socijalni rad i drugim službama sistema socijalne zaštite, policijom i stručnjacima kao što su advokati, psiholozi, psihijatri i sl.
U službi rade volonteri koji su prošli bazičnu obuku za rad sa žrtvama kriminaliteta. Trenutno radi 12 volontera, koordinatorka i rukovoditeljka Službe.
U 2008. godini službi se obratilo 109 žrtava nasilja na radnom mestu ili 48,7%, 55 žrtve nasilja u porodici ili 24,6%, 12 žrtava nasilja van porodice i radnog mesta ili 5,4%. Ostali razlozi za javljanje su bili: pretnje,prevara,proganjanje i drugo.
Žrtve rata su se do sada obraćale Službi VDS info i podrška žrtvama u par pojedinačnih slučajeva i to uglavnom u vezi podrške vezane za ostvarivanje prava iz boračko-invalidske zaštite i pomoći članovima porodice u prevladavanju posledica PTSP.
Aktivnosti Viktimološkog društva Srbije obuhvataju čitav niz delatnosti koje se, sa izuzetkom opštih poslova, obavljaju u okviru dve organizacione jedinice: VDS info i podrška žrtvama i VDS centar za istraživanja i edukaciju. Iako međusobno tesno povezane, ove dve jedinice imaju različite prioritete. VDS info i podrška je prioritetno orijentisana ka praksi, odnosno ka pružanju neposredne pomoći i podrške žrtvama, dok VDS centar za istraživanje i edukaciju ima pre svega za cilj razvoj teorije i unapređenje prava žrtava na širem društvenom planu. U okviru VDS centra za istraživanje i edukaciju razvijen je i poseban program koji se bavi istinom i pomirenjem i koji ima za cilj dolaženje do modela istine i pomirenja koji odgovara Srbiji. Dosadašnja saradnja Viktimološkog društva Srbije sa organizacijama žrtava rata je uglavnom bila bazirana u domenu rada Asocijacije i programa istine i pomirenja. Cilj izlaganja na okruglom stolu je bio da se ohrabre članovi organizacija žrtava rata da se obraćaju Službi VDS info i podrška žrtvama u cilju individualne podrške. Poruka prisutnima je bila da obaveste svoje članove o mogućnostima koje nudi pomenuta Služba. U tom cilju je podeljeno i više postera.

Jasmina Nikolić je ukazala na sledeće konkretne oblike moguće podrške žrtvama rata od strane VDS info i podrška žrtvama u domenu ostvarivanja prava iz oblasti boračko invalidske zaštite, pomoć pri obraćanju institucijama sistema, podrška i informacije u vezi drugih oblika kriminaliteta čije žrtve mogu biti žrtve rata i članovi njihovih porodica, emotivna podrška, informacije o institucijama koje mogu biti od koristi, kao i pomoć u definisanju problema i zahteva.

Ivana Vidaković je u svom izlaganju govorila o psiho-socijalnim potrebama žrtava rata i njihovih porodica i važnosti društvenog odgovora. Pričala je o drastičnim promenama socijalne uloge i društvenog položaja ovih žrtava kao i o njihovim psihološkim problemima. Predstavila je i organizaciju ispred koje je nastupala, IAN odnosno Međunarodnu mrežu pomoći. Ova organizacija se od 1997. angažuje na pomoći žrtvama rata i drugim ugroženim grupama. IAN je realizovao humanitarne i psiho-socijalne projekte, projekte povezivanja i saradnje sa sličnim organizacijama u regionu, projekte repatrijacije ili integracije, projekte dodatne edukacije i profesionalnog osposobljavanja. U okviru IAN-a postoje četiri programska sektora, od kojih 2 pružaju neposrednu pomoć i podršku žrtvama rata. Centar za rehabilitaciju žrtava torture (CRTV) pruža besplatnu psihološku, psihijatrijsku, medicinsku i pravnu pomoć kao i edukaciju svim žrtvama torture, među kojima dominiraju osobe sa iskustvom ratne torture. Tokom perioda 2009-2011, uz pomoć Evropske komisije kroz program Evropski instrument za demokratiju ljudska prava (EIDHR), IAN realizuje projekat „Sveobuhvatni program rehabilitacije za žrtve torture u Srbiji i Bosni i Hercegovini“. Projekat je usmeren na pružanje sveobuhvatne psihoterapeutske, medicinske, psiho-socijalne i pravne pomoći osobama koje su preživele torturu i njihovim porodicama. Edukativni odsek IANa žrtvama rata, izbeglim i raseljenim licima i drugim ugroženim grupama pruža mogućnost dodatne edukacije i olakšanog pristupa tržištu rada, kroz niz besplatnih kurseva. Kako bi omogućio bolju ekonomsku i socijalnu integraciju korisnika, IAN u saradnji sa Grupom 484, u periodu 2009-2011 realizuje projekat Osnivanja Socijalnog preduzeća, koje predstavlja nov koncept zapošljavanja u Srbiji. Projekat promoviše obrazovanje, samo-zapošljavanje i razvoj preduzetništva kao najefikasnije načine za razvoj ekonomije na lokalnom nivou i prevazilaženje problema nezaposlenosti među ugroženim grupama, pre svega izbeglim i raseljenim licima.

Slavica Peković je predstavila službu u kojoj je zaposlena, a to je Služba za pomoć i podršku svedocima i oštećenima Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koja postoji od 2006. godine. Službu čine dva zaposlena radnika suda: službenik podrške i referent logistike. Služba je formirana sa namerom da se svedocima koji dolaze u sud radi davanja iskaza pruži moralna i logistička pomoć i emotivna podrška. Svedocima se pruža ohrabrenje da svedoče, ljudska i moralna podrška kako bi lakše prevazišli neke od svojih strahova, otklonili ili bar potisnuli negativna osećanja kako bi se mogli skoncentrisati na samo svedočenje. Nastoji se da se osećaju udobno i sigurno, rasterećenije, a samim tim da kvalitetnije svedoče. Potrebe svedoka se pažljivo procenjuju i naročito se vodi računa o njihovim posebnim potrebama (fizička ograničenja, oštećenje sluha ili vida, medicinske potrebe), potrebom za pratiocem i sl. Svedok ih može kontaktirati u bilo kom trenutku. Sa svedokom borave u posebnim prostorijama namenjenim isključivo svedocima u kome se oni mogu osećati sigurno i bezbedno. Pristup ovim prostorijama je ograničen na zaposlene u SPP, lekara ambulante Hitne pomoći (smeštene u samoj zgradi suda) i pripadnike Jedinice za zaštitu svedoka. Na ovaj način eliminiše se dodatni stres za svedoka do koga može doći usled susreta sa samim okrivljenima koji se brane sa slobode, braniocima okrivljenih, porodicama okrivljenih, oštećenih, punomoćnicima oštećenih, a takodje i predstavnicima medija. Kako bi što bolje i kvalitetnije obavljala svoj posao, Služba za pomoć i podršku tesno saradjuje sa drugim službama u samom sudu: zapisničarima, referentima, sudijskim saradnicima, službom obezbeđenja, vozača, i naravno sa samim predsednikom Veća. Kako se pred Većem za ratne zločine kao i sudovima iz zemalja regiona koji sude u predmetima ratnih zločina, u velikom broju pojavljuju svedoci sa teritorija drugih država, ukazala se potreba za uspostavljanjem saradnje sa njihovim službama. Između Suda BiH i Okružnog suda u Beogradu, potpisan je Sporazum o međusobnoj saradnji i razumevanju, kojim je regulisana ova saradnja, obim i način podrške svedocima koji dolaze sa teritorije jedne od država, te svedocima koji svedoče putem video konferencijske veze. Cilj sporazuma je da svedok može uvek računati na podršku, bilo službe države moliteljice ili službe države čiji je državljanin. Trenutno rade na proširivanju i formalizovanju već postojeće saradnje koju njihova služba ima sa Odjelom za svedoke iz Republike Hrvatske. Konkretna saradnja između službi ogleda se u kontaktiranju i ohrabrivanju svedoka koji treba da svedoče u sudu države moliteljice, koordinaciji rada službi, razmenjivanju informacija o samim svedocima, njihovim potrebama, shodno tome preduzetim radnjama, koordinaciji Jedinica za zaštitu svedoka, a sve u cilju bezbednog svedočenja, kako odlaska i povratka svedoka tako i njihovog boravka u susednoj državi. Saradnja se ogleda i u pružanju informacija o samom postupku svedočenja i podršci svedocima koji svedoče putem videokonferencijske veze. Kao rezultat ove saradnje povećan je odziv svedoka, cirkulacija svedoka iz države u državu, samim tim i saradnja svedoka sa pravosudnim sistemima. U mnogobrojnim međusobnim ličnim kontaktima između zaposlenih u ovim službama koje rade sa svedocima, razmenjuju se medjusobna iskustva, što je od neprocenjivog značaja za unapređenje rada istih službi.

Katarina Pašić je izložila informacije o Organizaciji civilnih invalida rata iz Valjeva. Ova organizacija bavi se različitim vrstama humanitarnih akcija, usmerenih ka njihovom članstvu (prehrambrene, higijenske, medicinske, novčane). U poslednjoj deceniji smanjio se broj donatora, kao i interesovanje Crvenog krsta da potpomažu humanitarne pakete, a organizacija od 2004. godine ostaje bez glavnog izvora prihoda, jer je ukinuto finansiranje iz budžetskih fondova. U toku rada bilo je i problema sa pronalaženjem civilnih žrtava rata kako bi ostvarili njihov pravni status i dobili pomoć, jer iako je pokrenuta kampanja u lokalnim medijima, kao i saradnja sa Crvenim krstom rezultati su bili razočaravajući i veoma mali broj žrtava je pronađen. Ovi problemi su uticali na to da organizacija ne može da ispuni kompletan obim aktivnosti (ekskurzije, seminari, izleti, radionice, sportska takmičenja, banjsko lečenje). Rad sa otkrivenim žrtvama podrazumevao je ostvarivanje kontakta sa njima, prikupljanje dokumentacije o njihovom stradanju, informisanje o pravima koje imaju, kao i praćenje primena ostvarenih prava i potraživanje od državnih organa u slučaju da su se pojavili problemi. Organizacija je sarađivala sa Crvenim krstom, centrom za socijalni rad, ali na žalost više ne postoji međunarodna saradnja, koja je ranije ostvarivana kroz aktivnosti Saveza civilnih invalida rata Jugoslavije. I dalje sarađuju sa srodnim lokalnim udruženjima, organizacijama osoba sa invaliditetom, kao i organizacijama veterana i ratnih vojnih invalida. Sa ovim poslednjim saradnja se ticala zajedničkih problema civilnih i ratnih invalida, kao i učešće u različitim protestima i na Saboru ratnih vojnih invalida. Sa organizacijama invalida saradnja je podignuta na viši nivo, kroz formiranje lokalne koalicije u Valjevu, od čijih aktivnosti bi trebalo najviše izdvojiti lokalni plan akcije u oblasti invalidnosti, koji bi trebalo da obezbedi institucionalna rešenja sa ciljem kvalitetnog zadovoljavanja potreba invalida u lokalnoj zajednici. Ovaj projekat sprovodi se na regionalnom nivou i njime su obuhvaćene 24 opštinske / gradske koalicije koje postoje u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu i Srbiji. Uskoro će biti uspostavljena i regionalna saradnja ovih koalicija kroz komunikaciju, razmenu iskustava i međusobne pomoći u izradi i razvijanju lokalnih planova i prenošenjem ovih iskustava u druge lokalne zajednice.

Mirjana Lukić iz Udruženja logoraša 91’ iznela je informacije o organizaciji čija je predstavnica bila na ovom okruglom stolu. Ovo udruženje osnovano je 1995. godine i cilj mu je pružanje pravne, materijalne, medicinske i dr. vrste pomoći bivšim logorašima, civilnim žrtvama rata i samohranim roditeljima. Udruženje funkconiše kao Info-centar za pomoć žrtvama torture, koji su preživeli psihičke i fizičke torture u logorima i zatvorima sa dijagnozom posttraumatskog stresnog poremećaja. Posle civilnih žrtvava rata i samohranih roditelja, sekundarna ciljna grupa su članovi porodica logoraša i invalida logoraša (žene i dece) koji imaju funkcionalne traume psihičke i emocionalne prirode. Pomoć članovima ogleda se u poboljšanju pristupa informacijama i savetima iz oblasti građansko-pravne, zdravstvene, socijalne, ekonomske, imovinsko-pravne i penzijsko-invalidske zaštite. U radu Udruženja uključeni su volonteri stručnjaci različitih profila (pravnici, lekari, psiholozi). Aktivnosti su organizovane putem neposrednog kontakta i razgovora u kancelariji udruženja logoraša, telefonom, pismenom komunikacijom i odlaskom na teren kad su u pitanju invalidi, stari i bolesni u cilju pružanja praktične i humanitarne pomoći u urgentnim situacijama. Udruženje logoraša 91’ ima potpisan Memorandum o saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, član je Grupe 484 na programu «Strategija za smanjenje siromaštva» i član Asocijacije ZAIP Viktimološkog društva Srbije. Postojala je saradnja sa RRS-Mostovi, Beograd na snimanju filma na temu “Suočavanje sa prošlošću“. Najveći problem sa kojim se udruženje susreće je nedostatak finansijskih sredstava, zbog čega postoji bojazan da bi se u skoroj budućnosti moglo ugasiti.

Drago Kovačević je na skupu predstavljao Srpski demokratski forum, organizaciju koja postoji u Srbiji od 1998. godine. Fokus rada ove organizacije bio je pravna, psihosocijalna i informativna pomoć izbeglicama i zaštita njihovih ljudskih prava. Pri tom osvrnuo se na političke prilike u Hrvatskoj koja se dugo vremena ophodila prema povratnicima kao prema građanima drugog reda, kao i na prilike u Srbiji koja nije imala zvaničnu politiku prema pitanju izbeglica i koristila ih samo za dobijanje poena pred izbore. Problem je bio i nedostatak sistematske brige, kao i neutvrđivanje bilansa prognanih i poginulih, bez čega, po njemu, neće biti skorog pomirenja. Partneri organizacije u zemlji su organizacije iz Koalicije izbegličkih udruženja, a u inostranstvu to su SDF iz Hrvatske, Srpsko narodno vijeće, Građanski odbor za ljudska prava, Helsinški odbor Hrvatske, Građanski odbor iz Karlovca, Pule, kao i Demokratski odbor solidarnosti iz Splita, a u BiH Biro za ljudska prava i Lex. Trenutno nema novih projekata, pošto se proces povratka imovine dobro odvija, ali pojavili su se novi problemi koji se tiču ekonomske održivosti tih prostora, nezaposlenosti i siromaštva povratnika.

U okviru diskusije, o svojim aktivnostima govorili su i Janko Radmanović, Dragan Simić i Milan Gaćeša.

Janko Radmanović, predsednik udruženja za prognane i optužene iz 91’ godine „Region”, formiranog 2005. godine, rekao je da je glavna aktivnost njegovog udruženja usmerena na ono što se događalo 1991. godine u Hrvatskoj. Pošto je i sam bio vojno lice i kao oficir vojske JNA učestvovao u ratnim sukobima, interesovanje ove organizacije je najviše usmereno na borbu za obnavljanje sudskih procesa vođenih protiv njega i protiv drugih u sličnom položaju, pošto je u Republici Hrvatskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog navodnog ratnog zločina. Dakle, cilj organizacije je da se pomogne borba neopravdano pravnosnažno osuđenih lica za dela počinjena 1991. Glavni problemi udruženja su nedostatak pomoći od vojske i državnih organa, kao i pritiska poreske uprave koji je zamalo doveo do zatvaranja udruženja. Jedino im organizacija Veritas ponekad pomaže i ustupa prostor za sastanke. Pored toga, udruženje sarađuje i sa Udruženjem logoraša 91’ i opštinskim Udruženjem ratnih vojnih invalida opštine Novi Beograd.

Dragan Simić, iz Udruženja boraca i ratnih vojnih invalida ratova 91’-99’ “Miloš Obilić“, kratko se obratio učesnicima i naglasio da im je najveći problem, uz nedostatak finansija i neslaganje izbeglica i starosedelaca, taj, što se krovna organizacija veterana pretvorila u političku stranku, a ne bavi se problemima veterana. Njihova organizacija sarađuje samo sa Trauma centrom iz Novog Sada.

Milan Gaćeša iz Udruženja boraca RSK na području Srbije, istakao je da se na ovom okruglom stolu, predstavnici udruženja nisu puno osvrtali na konkretne načine pomoći žrtvama rata, koji imaju mnoštvo problema. Neki od njih su regulisanje njihovog radnog staža, tajne optužnice, samoubistva, život u kolektivnim centrima. Takođe osvrnuo se na problem nedostatka finansijskih sredstava za ovu vrstu udruženja, od kojih se većina nalazi u opasnosti od zatvaranja.

U završnom delu diskusije Ana Manojlović je predložila da se nađu linije projekata, da se nađu ambasade, da se napravi sajam fondova, sajam mogućnosti, donatorska konferencija, kako bi se pojačala vidljivost organizacija žrtava rata i olakšalo dolaženje do finansijskih sredstava. Milan Gaćeša je rekao da bi to bilo veoma korisno i naglasio važnost postojanja Koalicije izbegličkih udruženja i njihove pomoći, i pozvao sve da se pridruže. Mirjana Lukić je istakla pomenuti IAN-ov program za pomoć žrtvama torture i njegov značaj za podršku logorašima, kao i donacije od ministarstva za ljudska i manjinska prava. Dragan Simić je govorio o stalnom odlaganju donošenja zakona o pravima boraca i ratnih vojnih invalida i negativnom uticaju medija koji o veteranima ponekad govore kao o ratnim zločincima. Drago Kovačević je potom pričao o nedostatku kulture zaposlenih u nadležnim državnim službama, manipulacijama sa ličnim identitetom i oficirima JNA na hrvatskim poternicima i uticaju političkih elita na početak rata. Dragan Simić je pričao o žalbi koju su podneli članovi njihove organizacije, zbog pogrešnog tumačenja zakona od strane predstavnika državnih službi, koje ih sprečava da ostvare njihova zakonska prava. Vesna Nikolić-Ristanović se zahvalila svim učesnicima i rekla da će članovi Asocijacije biti pozvani i na Konferenciju koju VDS organizuje u novembru i da će teme koje su pomenute na ovom okruglom stolu biti uzete u obzir prilikom koncipiranja predstojeće konferencije. Na kraju, Ana Manojlović je samo još želela da zna da li postoji spisak svih organizacija koji se bave pitanjima žrtava rata, kako bi se uz pomoć fondacije Friedrih Ebert, predstavili u medijima i tako im se pomoglo ili da se zatraže donacije od državne lutrije Srbije i nemačkih fondacija, a učesnici su je uputili na Koaliciju izbegličkih udruženja. Dodala je da bi za dobijanje pomoći od stranaca, bilo dobro započeti regionalno udruživanje, a Vesna Nikolić-Ristanović ukazala na primer regionalnog udruživanja lokalnih organizacija invalida.