|
Publikacija sa odabranim radovima sa I godisnje konferencije VDS
Prava žrtava i EU: Izazovi pružanja pomoći žrtvama, urednice
prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović i dr Sanja Copić.
Publikacija ima 359 stranica, na srpskom je jeziku i može
se kupiti u kancelariji VDS po ceni od 1000,00 RSD.
Publikacija je podeljena u pet tematskih celina i u okviru njih su
objavljeni radovi sledećih autorki/a:
I Žrtve kriminaliteta i rata: medjunarodno i evropsko pravo i
praksa
Doc. dr Mirjana Dokmanović analizira usklađenost
zakonodavstva Republike Srbije sa medjunarodnim i evropskim standardima
o žrtvama rodno baziranog nasilja.
Prof. dr Zorica Mršević veoma detaljno analizira dve
presude Evropskog suda za ljudska prava donete 2009. godine, a u vezi sa
slučajevima porodičnog nasilja sa smrtnim ishodom.
Mr Jacek Kowalewski se u svom radu bavi pravom na istinu o
tšskim kršenjima ljudskih prava, prevashodno onih povezanih sa ratovima
i drugim oružanim sukobima, a koje pripada žtavama, pržzivelima ali i
društvu u celini.
II Pravna zaštita žrtava u Srbiji,
Prof. dr Slobodanka Konstantinović-Vilić i prof. dr Nevena
Petrušić analiziraju instrumente zaštite od nasilja u porodici.
Prof. dr Nevena Petrušić i dr Ivana Stevanović se bave
pravnom zaštitom dece u Srbiji i to posmatrano iz ugla obaveza koje je
naša država preuzela potpisivanjem ključnih medjunarodnih ugovora u ovom
domenu.
Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović ukazuje na jedan od,
kako navodi, „najaktuelnijih aspekata pravne zaštite žrtava krivičnih
dela u Srbiji“ – pravnoj zaštiti žrtava rata
Prof. dr Sladjana Jovanović bavi se pravnom zaštitom
žrtava zlostavljanja na radu.
Dr Sanja Ćopić ukazuje na položaj i ulogu žrtve u
krivičnom postupku, kao i mogućnosti koje u pogledu aktivnije uloge i
veće vidljivosti žrtava pružaju rešenja restorativnog karaktera.
III Pomoć i podrška žrtvama: iskustva i izazovi
Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović iznosi rezultate nedavno
spovedenog eksplorativnog istraživanja, koje je za cilj imalo dolaženje
do saznanja o kapacitetima i problemima sa kojima se suočavaju nevladine
organizacije u Srbiji koje pružaju podršku žrtvama.
Prof. dr Nevenka Žegarac sagledava pitanje pružanja pomoći
žrtvama u kontekstu reforme sistema socijalne zaštite.
Radovi Slavice Peković, Nikice Hamer-Vidmar i Tamare Boškic
bave se praktičnim aspektima pružanja podrške žrtvama i svedocima, pre
svega ratnih zločina ali i drugih teških krivičnih dela.
IV Viktimizacija i društvena reakcija
Prof. dr Saša Mijalković, doc. dr Darko Marinković i doc. dr Goran
Bošković ističu nužnost osposobljavanja kriminalističkih radnika
za blagovremeno i efikasno otkrivanje ovog krivičnog dela i njegovih
izvršilaca, kao i za prepoznavanje i odgovarajući, na ljudskim pravima i
principu najboljeg interesa žrtve, zasnovan pristup žrtvama ovog vida
viktimizacije.
Mr sci. dr Bosiljka Djikanović, dr Stanislava Otasević, dr Henrica
A.F.M. Jansen, prof. dr Snežana Simić, dr Sylvie Lo Fo Wong i prof. dr
Toine Lagro-Janssen u svom radu ističu jednu veoma značajnu,
praktičnu dimenziju istraživanja nasilja u porodici.
Minja Damjanović i Nada Golubović bave se rodno
senzitivnom politikom države u odgovoru na nasilje nad ženama govore u
Republici Srpskoj.
mr Danica Vasiljević , polazeći od pitanja da li se
žrtvama krivičnih dela mogu dati zadaci koje tradicionalno krivično
pravo poverava sudiji u neprikosnovenu nadležnost, nas upoznaje sa veoma
zanimljivim modelom aktivnog uključivanja žrtve u krivični postupak,
koji je razvio ugledni britanski teoretičar filozofije krivičnog prava
Antony Duff.
Dragan Obradović nastoji da ukaže na potrebu i značaj (krivičnopravne)
zaštite životne sredine, ističući probleme i dileme koje s tim u vezi
postoje u praksi.
V Viktimizacija dece i starih.
Prof. dr Oliver Bacanović i Nataša Jovanova prezentuju
rezultate istraživanja nasilja medju decom u osnovnim školama u Skoplju
(Makedonija).
Jelena Dimitrijević i Nikola Petrović iznose jedan deo
rezultata istraživanja maloletničke delinkvencije, koje je sprovedeno
2010. godine u tri srednje skole u Beogradu, i to primenom ankete sa
samoprijavljivanjem.
Ljiljana Stevković i Jelena Dimitrijević iznose rezultate
istraživanja viktimizacije starih, koje su autorke sprovele na prigodnom
uzorku 2009-2010. godine u Beogradu i Pančevu.
Olivera Kuljić polazi od pitanja ko su najveće žrtve,
pokušavajuci da nadje odgovor na njega u kontekstu tranzicijskih promena
sa kojima se naše društvo suočava proteklu deceniju.
|
