|
Vranjska Banja, 30. mart – 1. april 2007. godine
Osnovni
cilj seminara bio je zaokruživanje rada na definisanju Asocijacije
Zajednička akcija ZA istinu i pomirenje, njenih ciljeva i metoda rada,
kao osnove za jasniju i efektniju promociju u javnosti i daljeg širenja
ideja i članstva.
Seminar su činile tri radionice: Asocijacija – struktura i akcija,
Definisanje elemenata Trećeg puta i misije Asocijacije i Moja povreda –
moje pravo i moja odgovornost.
Jelena Grujić je vodila radionicu Asocijacija – struktura i akcija.
Radionica je imala za cilj zaokruživanje procesa (samo)definisanja
Asocijacije i razmatranje strukture, interesa, doprinosa i drugih
pitanja u vezi sa funkcionisanjem i daljim razvojem same Asocijacije.
Zaključeno je da je neophodno definisati vertikalnu stukturu Asocijacije
Zajednička akcija ZA istinu i pomirenje (ZAIP). Dogovoreno je da
Privremeni Odbor Asocijacije preraste u Koordinacioni odbor (KC). Nakon
diskusije u malim grupama, formulisana su dva predloga u pogledu nivoa
formalizacije i načina pristupanja Asocijaciji i isključivanja iz nje.
Predlog I
Pristupanje ZAIP treba da bude pojedinačno, što znači da članovi mogu
biti samo pojedici.
Pristupnica treba da sadrži informacije o:
- Asocijaciji ZAIP (definicija, uloga, vrednosti...)
- Članu (lični podaci, aktivnosti i motivacija za rad u okviru ZAIP)
Procedura treba da bude u obavezi KC, u čiju nadležnost spada
verifikacija članstva, kao i isključivanje, u slučaju da svojim
aktivnostima naruši vrednosti ZAIP. Prijem novih članova može se
odvijati po pozivu i/ili na osnovu zahteva.
Predlog II
Članovi Asocijacije mogu biti pojedinci i organizacije. Pristupanje ZAIP
je slobodan čin, koji simbolizuje potpisivanje Povelje ZAIP.
Organizacije su u obavezi da podnesu u pismenoj formi odluke svog Odbora
o pristupanju ZAIP.
KC koordinira aktivnosti, a članovi su slobodni da ih predlažu.
Isključivanje je automatsko, u slučaju da dođe do kršenja Povelje.
Članovi imaju obavezu širenja članstva.
Zaključeno je da se rezultati rada u grupama podnesu na prvom sledećem
sastanku Koordinacionog odbora, koji treba da razmotri date predloge, da
ih definiše i formalizuje.
Prisutni članovi su dali veliku podršku KC da zaokruži ovaj proces do
kraja i donese konkretne odluke u cilju započinjanja novog ciklusa u
radu ZAIP koji bi sadržao više konkretnih aktivnosti ka „spolja“.
U pauzi između prve i druge radionice ekipi TV Vranje dali su izjave:
Vesna Nikolić-Ristanović, Jelena Srna, Novica Kostić, Petar Fjodorov i
Slobodan Stamenković. Ovaj medijski događaj organizovao je Slobodan
Stamenković, kome je Vesna Nikolić-Ristanović nekoliko dana pre seminara
poslala kratku informaciju za novinare o VDS i Asocijaciji. Prilog je
emitovan nekoliko dana kasnije, a Slobodan Stamenković se obavezao da će
dostaviti CD sa snimkom.
Vesna Nikolić-Ristanović je vodila radionicu Definisanje elemenata
Trećeg puta i misije Asocijacije. Radionica je imala za cilj određenje
misije, vrednosti i metoda bavljenja prošlošću Asocijacije Zajednička
akcija ZA istinu i pomirenje kroz:
- definisanje vrednosti Trećeg puta
- određenje odnosa definicije Asocijacije i vrednosti Trećeg puta
- određivanje uloge Asocijacije u društvu
Kao ključno pitanje postavilo se pitanje vrednosti koje članovi treba da
prihvate, kao i šta bi činilo ogrešenje koje bi potencijalno dovelo do
prestanka članstva u Asocijaciji. Voditeljka je naglasila da su
vrednosti Asocijacije sadržane u ideji Trećeg puta i da je to ono što
nas razlikuje od drugih, odnosno od onih inicijativa koje nazivamo Prvi
i Drugi put.
Na osnovu iznete analize razvoja ideje Trećeg puta u dosadašnjim
aktivnostima Asocijacije i primedbi, odnosno sugestija datih u okviru
diskusije, utvrđeno je da Treći put predstavlja opšti metod (postupak
ili pristup) bavljenja prošlošću Asocijacije ZAIP, koji se posebno
manifestuje u:
1. Načinu komunikacije
2. Odnosu prema zločinima, zločincima i žrtvama
Treći put predstavlja:
- Simbol (paradigmu) novog načina komunikacije o prošlosti ljudi sa
različitim iskustvima rata
- Simbol (paradigmu) novog odnosa prema zločinima, zločincima i žrtvama
(bavljenje svakom žrtvom, briga o žrtvama, njihovo osnaživanje i napor
ka izbegavanju ponovnog povređivanja žrtava u procesima bavljenja
prošlošću)
- Šire bavljenje prošlošću koje polazi:
- od priznavanja i razumevanja njene kompleksnosti
- isprepletenosti raznih trauma i viktimizacija i
- kontinuiteta između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti
- Traganje za novim načinom, novim kvalitetom, a ne suprotstavljanje
postojećim načinima bavljenja prošlošću
- Stalno preispitivanje i razvoj
Komunikacija predstavlja centralnu karakteristiku Trećeg puta.
Karakteristike komunikacije u duhu Trećeg puta oko kojih je postignuta
saglasnost u dosadašnjem radu su:
Opšte karakteristike:
1. Treći put podrazumeva napor ka uspostavljanju komunikacije –
uvažavanje i slušanje sagovornika, napor ka prevazilaženju ukopanosti u
sopstvenu istinu – pogled, i napor da se razume, bez optuživanja -
okrivljavanja
2. Komunikacija koja nas približava, uspostavlja ili popravlja narušene
odnose (dvosmerna komunikacija koja omogućava obema stranama da pričaju
i da budu saslušane)
3. Komunikacija osoba sa različitim iskustvima koje prepoznaju sličnosti
i međusobno uvažavaju razlike
Posebne karakteristike:
1. Međusobno poverenje i poštovanje
2. Međusobno priznavanje povređenosti
3. Preuzimanje odgovornosti
4. Suštinska zainteresovanost za sagovornika
5. Informisan razgovor, sa argumentima (stručnost)
6. Uvažavanje postojanja više istina - interpretacija istine (sudska,
lična, dijaloška i lekovita istina)
7. Inkluzivni, uključujući pristup umesto isključivosti (i - i umesto
ili - ili pristupa)
8. Prihvatanje postojanja raznih vrsta istina:
9. Razumevanje drugog i sebe kroz svest o vezi lične povređenosti,
isključivosti i agresivnosti u komunikaciji
Nakon diskusije učesnici su podeljeni u četiri male grupe u kojima su
diskutovali isečke iz novina u kojima su bili izraženi različiti stavovi
u vezi ratnih zločina i prošlosti. Njihov zadatak je bio da utvrde da li
u primerima ima elemenata Trećeg puta, i ako ih ima, da ukažu na to koji
su to elementi. Nakon povratka u veliku grupu, izvestioci su izneli
zaključke, dileme i sl. Analizirajući svoje primere oni su uočili
sledeće elemente Trećeg puta: neoptuživanje, nedeskriminacija ili
bavljenje svakim zločinom, osuda zločina kao zločina nevezano za to ko
ga je i prema kome izvršio, interes da se sazna istina, uključivost (i –
i pristup) i lična odgovornost. Na osnovu ove vežbe zaključeno je da smo
postigli potpunu usaglašenost oko ideje ne samo na teorijskom planu već
i na planu njenog prepoznavanja u praksi.
Analizom definicije Asocijacije do koje se došlo na seminaru u
Kragujevcu uočeno je da ona sadrži veći broj napred navedenih vrednosti
Trećeg puta i to:
- kontinuiranost delovanja
- otvorenost komunikacije
- međusobna solidarnost
- otvorenost prema ljudima sa različitim iskustvom - razmena iskustva i
znanja
- međusobno poštovanje razlika i prepoznavanje sličnosti
- dolaženje do istine o počiniocima i žrtvama ratnih i političkih sukoba
bez obzira na njihova svojstva
- razumevanje prošlosti
- uspostavljanje trajnog poverenja i pomirenja
Uz to, Asocijacija je prepoznata i kao siguran prostor za razgovor o
ličnim iskustvima.
Polazeći od vrednosti Trećeg puta i definicije Asocijacije, diskutovan
je predlog ciljeva (misije) Asocijacije, koji je na osnovu sugestija
redigovan i glasi:
Asocijacija ima za cilj bavljenje prošlošću na način koji vodi
uspostavljanju prekinutih, popravljanju narušenih i uspostavljanju
odnosa poverenja među stranama u sukobu, kao i prekidanju spirale
nasilja i izgradnju trajnog mira, i to kroz pojedinačne i zajedničke
aktivnosti koje teže:
1. Uključivanju svih društvenih grupa u proces pomirenja
2. Bavljenju svakom žrtvom i izvršiocem nezavisno od njihovih svojstava
3. Promovisanju posredovanja između različitih društvenih grupa ili
strana u sukobu
4. Promovisanju komunikacije u duhu Trećeg puta – uopšte, i posebno
vezano za prošlost
5. Promovisanju i razvoju različitih načina dolaženja do istine o ratnim
i političkim zločinima, pri čemu posebno: razgovora na svim nivoima
društva i drugih neformalnih načina koji su u duhu Trećeg puta, i
suđenja uz poštovanje principa pravne države i ljudskih prava uopšte, i
prava žrtava posebno
6. Integrisanju pojedinačnog iskustva u kolektivno sećanje
7. Promovisanju pozitivne slike o nama u Srbiji i u svetu i podizanju
svesti javnosti o značaju bavljenja prošlošću u duhu Trećeg puta
9. Lobiranje kod državnih organa za pravne i političke promene koje su u
duhu ideja Trećeg puta
Nakon analize definicije i misije iskristalisalo se mišljenje da bi
definiciju Asocijacije trebalo podeliti na tri dela: opis Asocijacije,
cilj (misiju) i metode. Metode nismo uspeli konačno da definišemo kako
je planirano, tako da je ostalo da na sastanku KO osmislimo način na
koji ćemo to uraditi.
Jelena Srna je vodila radionicu Moja povreda – moje pravo i moja
odgovornost. Radionica je imala za cilj da istraži kako aktivisti
Asocijacije u ovom trenutku vide svoju poziciju u procesu pomirenja,
svoje povrede, kao i povrede nanete drugom, svoja prava vezana za
povredu nanetu drugome i svoju odgovornost vezanu za povredu nanetu
drugom.
Učesnici su putem slike i reči analizirali svoje pozicije u društvenim
konfliktima, odnosno one pozicije sa kojih polaze u procesu pomirenja.
Učesnici su sebe prepoznali pre svega kao direktne i indirektne svedoke
ratnih zbivanja, ali i na različite načine povredjene, kao i indirektno
ili direktno odgovorne za povrede nanete drugima. Nakon što su ispunili
zadatak da grafički (crtežom) predstave povredu koja im je naneta, rad
je nastavljen u malim grupama kognitivnom elaboracijom nanete povrede,
koja je sadržala: opis i vrstu, intenzitet, obim i vreme povrede.
Spektar pretrpljenih povreda kreće se u širokom dijapazonu od
ugrožavanja ljudskih prava pa sve do ozbiljnih ratnih trauma. Povrede su
nanete pojedincima, njihovim porodicama i okruženju. Iako u odnosu na
potrebe ponegde provejava odsustvo očekivanja, pa i neka vrsta defetizma
(npr. „izvinjenje ništa ne menja“, „postoje stvari koje se ne mogu
nadoknaditi“), veći broj učesnika ističe sledeće potrebe: „važno je da
me čuju“, „da kroz suočavanje i otvoren razgovor dodjemo do istine“, „da
dobijem odgovor na pitanje – zašto i šta dalje ?“, „da dobijem
izvinjenje“, „da povrede budu priznate u našem, stranom i medjunarodnom
kontekstu, kao i da se nadju odgovarajući načini za njihovo saniranje i
obeštećenje“.
U pogledu prava vezanih za svoje povrede učesnici očekuju: da se o
povredama javno govori, da se zločini sankcionišu (jer nenalaženje
vinovnika produbljuje patnju povredjenih), kao i da država i društvo
pokažu veću brigu o povredjenjima i zakonom bolje regulišu njihov
status. Iako je lakše suočiti se sa iskustvom sopstvene povredjenosti
nego sa svojom odgovornošću za povrede drugih (pogotovu što se
odgovornosti često prepliću), učesnici smatraju da je neophodno utvrditi
odgovornost na svim nivoima - od države do svedoka kako bi povratili
poverenje drugih, ali i poverenje u sebe.
Na kraju radionice evaluiran je put koji su članovi Asocijacije prošli
za nepunih godinu dana rada na sebi. Citiramo odgovor koji po našem
mišljenju dobro sažima pomenuto iskustvo: „Uradili smo nešto jako
korisno za sebe, za nama bliske ljude, na jednom sigurnom mestu u jednoj
maloj, ljudskoj atmosferi“.
Treća radionica je tako na svojevrstan način zaokružila kako ovaj
seminar, tako i ceo ciklus od tri seminara koji su održani u periodu maj
2006 - april 2007. godine, potvrdivši još jednom privrženost učesnika
ideji Trećeg puta uopšte, i posebno otvorenom razgovoru i međusobnom
prepoznavanju, uvažavanju i priznavanju patnji i odgovornosti u
Asocijaciji kao sigurnom prostoru u kome je tu ideju moguće i praktično
ostvariti.
Na kraju seminara dogovoreno je da se sastanak Koordinacionog odbora, na
kome će biti konačno uobličeni struktura, vrednosti, metode rada i
misija Asocijacije, održi u junu 2007. godine u Beogradu. Takođe, Vesna
Nikolić-Ristanović pozvala je članove da razmisle o mogućim načinima
obeležavanja 10. juna, Dana Asocijacije, i da o svojim idejama obaveste
ostale članove preko liste ili posredstvom VDS. Takođe, pozvala ih je i
da razmisle o mogućim zajedničkim projektima u narednom periodu. Ovaj
poziv biće prosledjen i ostalim članovima Asocijacije.
|
