.:Okrugli sto Oružje i nasilje u porodici: Kako izbeći kobne posledice?:.

8. mart 2010.

Okrugli sto je održan povodom Međunarodnog dana žena, a u sklopu međunarodne kampanje Borba protiv nasilja upotrebom vatrenog oružja koja ima za cilj podizanje svesti javnosti o važnosti smanjenja upotrebe vatrenog oružja.
Na okruglom stolu su govorile:

Dr Mirjana Dokmanović: Koliko nas zakoni štite od nasilja u porodici i zloupotrebe vatrenog oružja?
Vesna Stanojević: Uloga sigurnih kuća: mogućnosti i ograničenja
Jasmina Nikolić: Oružje i nasilje u porodici: rezultati istraživanja i iskustva iz prakse

Međunarodnu kampanju Borba protiv nasilja upotrebom vatrenog oružja je podržalo 85 zemalja širom sveta. Viktimološko društvo Srbije se pridružilo ovoj kampanji prošle godine konferencijom pod nazivom Manje oružja u kući-manje nasilja!, i ovo je drugi po redu događaj koji ima za cilj da skrene pažnju javnosti na opasnost od vatrenog oružja. Najveća opasnost od vatrenog oružja za žene je u njihovim sopstvenim domovima. Statistika je poražavajuća u celom svetu, a nažalost ni Srbija nije izuzetak. Podaci pokazuju da u Srbiji ima 1.150.000 komada vatrenog oružja i da se ono nalazi u većini slučajeva u privatnom vlasništvu. Svaka četvrta žena na Balkanu, u svojim partnerskim odnosima, imala je iskustvo nasilja u porodici i u proseku 7% njih je bilo napadnuto ili im je prećeno vatrenim oružjem. Uopšteno govoreći, statistika pokazuje, da žene tri puta češće stradaju nasilnom smrću ukoliko se oružje nalazi u kući. Najčešće je izvršilac muž ili partner koji je ranije bio prijavljivan za nasilje u porodici. Više o ovoj kampanji možete videti na internet stranici http://www.iansa.org/.

Okruglim stolom Oružje i nasilje u porodici: Kako izbeći kobne posledice?, smo želeli da skrenemo pažnju javnosti i stručnjaka na izuzetno važan momenat pravovremene društvene reakcije u trenutku kada žrtva želi da napusti nasilnika. Istraživanja pokazuju da ukoliko izostane pravovremena društveno-pravna reakcija, u ovom veoma važnom trenutku, često dolazi do kobnih posledica po žrtvu, a u nekim slučajevima ona, da bi zaštitila svoj život i život svoje dece postaje izvršiteljka krivičnog dela. Rezultati skorašnjih istraživanja nasilja u porodici u Srbiji, takođe, pokazuju jasnu vezu između rata i velikog broja oružja koje je posle njega ostalo i ove pojave, što predstavlja još jedan faktor koji doprinosi da posledice nasilja u porodici u nekim slučajevima budu kobne. Proteklih godina se dosta radilo na unapređenju zakonodavne politike vezane za nasilje u porodici u Srbiji. Nažalost praksa pokazuje da primena zakona još nije adekvatna i da postojeća zakonska rešenja ne štite žene i decu žrtve nasilja na adekvatan način.

Takođe, želeli smo da podsetimo na kampanju Amnestija za žrtve nasilja, koja je pokrenuta 2002. godine na inicijativu Viktimološkog društva Srbije u saradnji sa drugim ženskim NVO. Cilj ove kampanje je bila amnestija za dugogodišnje žrtve nasilja koje su usled neadekvatne društveno pravne reakcije, s obzirom da u to vreme nasilje u porodici nije bilo krivično delo, od žrtve postale zatvorenice. Nažalost osam godina posle, žene u Srbiji, u Beogradu i drugim gradovima su, zbog neadekvatne primene zakona, u situaciji da i dalje uzimaju „pravdu” u svoje ruke, što ima za posledicu da one umesto nasilnika budu kažnjene.

Imajući u vidu napred navedeno, okrugli sto je ima za cilj razmenu iskustava i ideja u vezi mogućih načina sprečavanja kobnih posledica nasilja u porodici u budućnosti.